|
|
OBNOVA ŽELEZNIČKOG SAOBRAČAJA, IZMEĐU BEOGRADA I OBRENOVCA TRASOM, DAVNO UKINUTE ŽELEZNIČKE PRUGE UZANOG KOLOSEKA 76 cm.
|
Ко је против санације највећег клизишта у Европи?
Клизиште поред Умке, највеће у Европи, проблем је чије се решавање већ деценијама избегава. Свака генерација доносиоца одлука тежила је да га заобиђе или одложи решавање проблема, а река Сава тече ли тече подривајући исто. Са обзиром на природу овог 70 метара дубоког клизишта, и вишедеценијско праћење истог од стране већег броја научних институција, сасвим је реална опасност да се клизиште активира и брдо затрпа корито Саве на том месту. Наиме, управо уз клизиште Сава је најужа на свом току кроз Србију, и дубока чак 25 метара. Како река Сава напаја Дунав са једном трећином водне снаге који има на Ђердапу, могуће је да поплавни талас прелије Ђердап и изазове поплаве не само у Србији, него и у Румунији и Бугарској. |
Вишедеценијско истраживање већег броја научних организација у Србији је као једино решење нашло градњу 4 километра дуге обалоутврде и у коју би било уграђено 3.000.000 кубика камена. Обалоутврда не би потпуно зауставила клизиште, али би спречила спирање ножице клизишта и стабилизовала приобални део истог, а цело клизиште би се потпуно стабилизовало у наредних 30 година. Узевши у обзир да је обалоутврда неопходна, југозападни аутопут је одавно трасиран на тој обалоутврди. Чак је велики део земљишта за аутопут у Баричу ван зоне клизишта одавно откупљен и резервисан за ову трасу. Додатни разлог зашто су обалоутврда и аутопут стављени у исти пројекат још пре три деценије је како би се обалоутврда саградила из фондова за аутопутеве.
(Kада и тада тим поводом треба проверити информације) одлучено је да траса аутопута између Београда и Обреновца буде усмерена на Сурчин, занемаривши научно-стручну основу на којој се заснива пројекат аутопута на обалоутврди. Сем тога, аутопут преко Сурчина би угрозио водоизворишта за снабдевање питком водом на левој обали Саве, важно станиште ретких дивљих птица код Забрежја, загадио би део најплоднијег пољопривредног земљишта јужног Срема, а трошкови градње још једног моста на сави, и широког пута кроз делимично мочварно подручје би били високи. Чији год да је био интерес овог преусмерења, он не сме бити изнад јавног интереса превенције природне катастрофе, предвиђене пројектом обалоутврде, на којој је аутопут тек начин да се на бољи начин искористи иста. Осим аутопута, обалоутврда је погодна и за осталу инфраструктуру, као што је бициклистички коридор, железничка пруга од Остружнице према Обреновцу, топловод и осталу комуналну инфраструктуру.
Први људи који су устали против ове одлуке су житељи Умке, који су управо и најдиректније угрожени овим клизиштем, чије развојне могућности, имовина, па чак и животи зависе од решавања питања овог клизишта.
(Kада и тада тим поводом треба проверити информације) одлучено је да траса аутопута између Београда и Обреновца буде усмерена на Сурчин, занемаривши научно-стручну основу на којој се заснива пројекат аутопута на обалоутврди. Сем тога, аутопут преко Сурчина би угрозио водоизворишта за снабдевање питком водом на левој обали Саве, важно станиште ретких дивљих птица код Забрежја, загадио би део најплоднијег пољопривредног земљишта јужног Срема, а трошкови градње још једног моста на сави, и широког пута кроз делимично мочварно подручје би били високи. Чији год да је био интерес овог преусмерења, он не сме бити изнад јавног интереса превенције природне катастрофе, предвиђене пројектом обалоутврде, на којој је аутопут тек начин да се на бољи начин искористи иста. Осим аутопута, обалоутврда је погодна и за осталу инфраструктуру, као што је бициклистички коридор, железничка пруга од Остружнице према Обреновцу, топловод и осталу комуналну инфраструктуру.
Први људи који су устали против ове одлуке су житељи Умке, који су управо и најдиректније угрожени овим клизиштем, чије развојне могућности, имовина, па чак и животи зависе од решавања питања овог клизишта.
|
PROŠLOST.
|
BUDUĆNOST.
|
